"KOLIKO SAM BIO GLUP": Đanmarko Poceko otvorio dušu, pa progovorio i o Saletu Đorđeviću!

Harizmatični i uvek energični italijanski stručnjak, Đanmarko Poceko, koji trenutno predvodi turski Galatasaraj, u opširnom i emotivnom intervjuu za Mozzart Sport prisetio se najupеčаtljivijih momenata svoje karijere, posebno naglašavajući neraskidivu vezu sa srpskom košarkom i njenim legendama. Poceko, poznat po tome što srce uvek nosi na dlanu, bez ustručavanja je govorio o svojim greškama, ali i o ogromnom poštovanju prema jugoslovenskoj školi košarke koja je, prema njegovim rečima, oblikovala evropsku istoriju ovog sporta.

Posebno upečatljiva bila je anegdota o susretu sa legendarnim Aleksandrom Sašom Đorđevićem, koju Italijan koristi kao primer sopstvene mladalačke nepromišljenosti.

Jedna od najpoznatijih mojih anegdota sa srpskim košarkašima je sa Aleksandrom Đorđevićem... Bože kakav sam glupak! Bio sam mlad, imao sam 25 godina i u jednom intervjuu sam rekao da on protiv nas neće dati više od šest poena. Bio sam potpuno uveren u to. Ja prosto imam to samopuzdanje. Nemam dileme da mogu da ga zaustavim iako nikada nisam važio za sjajnog defanzivca. Tako da šta mi je bilo u glavi, niko ne zna... Utakmica počinje – on pogađa trojku. Sledeći napad – opet trojka i uz to ga fauliram. On je na liniji za slobodna bacanja. Nije prošlo ni minut od utakmice. U jednom trenutku šutira slobodno bacanje, lopta je u vazduhu, a on mi kaže: „Žao mi je, šefe… sedam poena.“ Tada sam pomislio: - Ja sam najveći idiot na svetu. Na kraju je dao više od 40 poena. To je bila velika lekcija za mene, nikada ne provociraj takvog igrača - iskren je Poceko.

Joaqui Flores/Starsport.rs

Osim Đorđevića, Italijan je sa posebnim žarom govorio o još jednom velikanu naše košarke – Predragu Saši Daniloviću, kojeg smatra članom porodice i neprevaziđenim autoritetom na terenu i van njega.

To je moj brat. Obožavam ga, gledam ga kao boga. Ljudi misle da je on nezgodan tip, ali on je pravi dasa, ima veliko srce, naravno ume da bude i 'zeznut'. Ponekad kada se šalim pomislim da sam preterao kada mu vidim facu. Onda se i ja uplašim a-ha-ha... On je mnogo dobar čovek. Evo i jednog primera koji nikada neću zaboraviti. Kada smo igrali u Italiji, svi najbolji igrači su bili u Italiji i ja se u nekom plej-ofu razboleo. Dobio sam obostranu upalu pluća, nisam mogao iz kreveta da ustanem. On me je zvao nekoliko puta i kada sam bio u bolnici, a bio mi je protivnik i motivisao me je da se vratim i takmičim. On je takav lik - istakao je trener Galatasaraja.

Poceko je nastavio sa hvalospevima na račun Danilovića, naglašavajući njegovu harizmu:

On je bio jedan od onih igrača koji su te terali da budeš bolji. Imao je neverovatnu mentalnu snagu i ogromnu harizmu na terenu. Kada si igrao protiv njega, znao si da moraš da budeš na maksimumu jer će u suprotnom da te kazni. Takvi igrači su oblikovali evropsku košarku i zato sam uvek govorio da je jugoslovenska škola košarke nešto posebno - dodao je.

Kada su u pitanju njegovi trenerski dueli sa Srbijom, Poceko se osvrnuo na trijumfe Italije, demantujući da su incidenti koje je pravio bili deo taktike.

Ne! Nisam to uradio. To su sve bile emotivne utakmice, ja uvek uradim nešto glupo - kaže on kroz smeh, pa nastavlja:

Ako pogledate poslednje četiri utakmice, mislim da smo dobili tri. Košarka se promenila. Čak i kada imaš bolji tim na papiru, ništa nije sigurno. Sećam se utakmice u Manili. Srbija je vodila 15 razlike i izgledalo je da je gotovo. Tada sam sa klupe pozvao Điđija Datomea i rekao mu: „Treba mi dva ili tri koša.“ On je onda sam napravio seriju 10:0. Kada se to desilo, slavili smo kao da smo već dobili utakmicu, jer smo osetili da smo promenili tok meča. Naravno, protiv Srbije je uvek teško igrati. Imate ogroman talenat i igrače poput Bogdanovića, Jokića i ostalih momaka...

Setio se i Berlina 2022. godine, gde je Italija, uprkos pritisku u grupnoj fazi, uspela da sruši favorizovanu Srbiju predvođenu Jokićem.

Taj turnir je bio veoma težak za nas. Grupu smo igrali u Milanu i imali smo ogroman pritisak. Izgubili smo jednu utakmicu i postojala je šansa da ispadne već u grupi. Sledećeg dana smo dobili Hrvatsku i to nas je vratilo u život. Kada smo došli u Berlin, bili smo mnogo opušteniji. Igrali smo sa više samopouzdanja i dobre energije. Imali smo igrače kao što su Meli, Polonara i Fontekio. To su momci koji su pravi borci. Možda nemamo ogroman talenat kao neke druge reprezentacije, ali imamo mentalitet borbe. To me podseća na generaciju iz 2004. godine kada smo osvojili srebro na Olimpijskim igrama. Nismo imali najveći talenat, ali smo bili izuzetno čvrsti i borbeni. Ova generacija ima isti mentalitet, nikada ne odustaje i voli da se takmiči za reprezentaciju. Dogodilo se na toj utakmici Marko Spisu koji je iskočio i pogodio neke šuteve.

Isključenje na tom meču postalo je kultno, a Poceko je otkrio koga je zapravo tražio u tom "haosu".

Ja uvek kažem za sebe da sam najgluplji na svetu, ali se uvek borim i dajem sve od sebe da pokušam da pomognem svojoj ekipi da pobedi. Pozdravio sam se sa svima, ali sam zapravo tražio mog velikog prijatelja Sašu Danilovića.

Na kraju, osvrnuo se i na izazove vođenja nacionalnog tima i pritisak koji on nosi.

Cilj mi je bio da se ne obrukam i ispadnem glupan kada sam seo na klupu. Uvek je nešto posebno kada predstavljaš državu. Dao sam sve od sebe, kao i svim momci. Borili smo se uvek i nismo se obrukali. Što se tiče tog Evrobasketa, svi me pitaju zašto sam preuzimao na Luki Dončići. Verovatno je to greška, ali smo tako pokušali, bili smo blizu, ali desilo se što se desilo. Nekako si uvek pod posebnom pažnjom kada si selektor, svaka greška se udvotruči i gleda kao pod mikroskopom.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.